Објављено: 04.02.2026.
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА
ИЗЛОЖБА И ПРЕДАВАЊЕ О ЖИВОТУ И РАДУ
ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА
Љета Господњег 2026. године
У животу наше Школе постоје разна обиљежавања, али свечаност срца и духа светосавског се обиљежава 27. јануара, али и сваког дана и у свим тренуцима посвећености, труда, рада, племенитости, љубави и радости у сабрању.
Овогодишња свечаност је обогаћена лијепим ријечима и жељама при додјели Светосавске награде нашој ученици Даници Алексић, ученици IV7 одјељења.
Даница Алексић је учествовала у програму који су за госте припремили професори српског језика и ученици наше Школе. Тема славе је била:
„Радост у сабрању“.
Радост су са свима подијелили похваљени ученици Никша Декић и Дејан Глигорић, а били су вриједни, радни и вољни те су у правом свјетлу представили Медицинску школу. Наша ученица, Невена Марчета (IV2),
освојила је прву награду на Конкурсу „Република Српска“ радом „Преља и плетиља“, а похваљен је њен рад „На спас роду“. Својим учешћем и наградом Невена је уљепшала школску славу.
Гостима су се обратили прикладним поздравом и здравицом директор Школе Саво Прерадовић и вјероучитељ Славен Томашевић.
Светосавска прича је испричана и испјевана у духу радосном, а весеље је одјекивало у пјесми хора којим је управљала професорица Стојана Валан док су пјевали „Химну Светом Сави“ и изводили пјесму „Деца неба“.
Овог љета Господњег Светосавска академија је добила изложбу, као вјерну пратиљу, изложбу о животу и дјелу владике Николаја Велимировића.
Изложбу су припремиле и поставиле ученице Даница Алексић и Мартина Ратковић под менторством проф. Александре Татић. Ликовним радовима су украсиле изложбу наше: Ивана Кљајић, Миа Самарџија, Искра Кривошија и Милица Сандић.
Предавање поводом ове светосавске изложбе је одржано 28. јануара у 12.40 часова, а предавању је присуствовао вјероучитељ Славен Томашевић. У својој бесједи је говорио о лику и дјелу владике Николаја Велимировића приближивши лице његово лицима нашим.
Владика Николај је био врстан питач па је изложба била насловљена питањима:
„Откуда ти познајеш мене кад ме први пут видиш?“
„Да ли још гори кандило вере, унутра у души твојој?“
Изложба је постављена као свједочанство о утицају живота једног принца, који и дан-данас учи свој народ како да не угаси своје огњиште, као свједочанство о животу Светог Саве, о његовој свјетлости и светости без које сабрања нашег не би ни било. У срцу владике куцало је Савино срце и куцало је у ритму молитве:
„Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј мене грешнога“.
У свакој ријечи владике Николаја живи љубав према човјеку и брату, према народу српском и она је вјечна.
Поред богате биографије владике Николаја Велимировића, ученице су направиле избор текстова из краљевске ризнице дјела његових, а светосавских, народних, говорећи о миру, о једином могућем заједништву у Истини, о једином Имену које сваког човјека обасјава кад дође на овај свијет и којим се сваки човјек спасава, призивајући га у молитви, о једином Путу који се зове Живот.
Дивна трпеза нашег насљедства у именима њиховим управо свједочи о сили Господњој, у Сину, Исусу Христосу, Спаситељу, у Оцу нашему, Створитељу и Утјешитељу и Помоћнику, Духу Светоме.
Тај вијенац љубави обасјао је на Савиндан лице сваког човјека те се он радовао небу, безбрижан, скривен под шатором Божијим, заклоњен под крилом Очевим.
Сусрете наше поводом прославе су уљепшали игром и пјесмом вјерни свирачи: Миа Самарџија (гитара), Стефан Лукас Кандић (клавир), Павле Тепић (гитара), Чедо Кучук (хармоника) и Андреј Чавраг (хармоника).
Пјесмом су обрадовали срца наша Анђела Ђукић (вокал), Милица Благојевић (вокал) и Михајло Шајић (вокал).
Мали хор су сачињавали: Теодора Игњатић, Тамара Улетиловић, Лана Плавшић, Дора Анић, Михајло Шајић, Чедо Кучук, Марко Пуцар, Урош Пећанац, Давид Радосавац (одјељење II2).
Рецитале и бесједе говорили су: Уна Вујиновић, Искра Кривошија, Даница Алексић, Дејан Глигорић, Никша Декић, Дора Анић, Искра Сара Новаковић, Марија Саламић, Андреј Лукић, Јелена Дукић, Елена Смиљић.
Предавање и изложба допуњени су презентацијом коју су ученице пажљиво припремиле и са истом пажњом подијелиле са присутнима, у нади да ће и њихови конци ткања стићи до небеса радујући се новом сусрету.
Александра Татић
